Док јавност у шоку ћути и очекује да им се председник обрати пун емпатије и јавно изјави саучешће родитељима преминуле девојчице у Чачку, на државној телевизији чујемо кратка саопштења и уздржане објаве поводом трагичног случаја који је потресао Србију.
Мислили смо да су наши највећи проблем “ћаци”, људи који су окупирали места на свим нивоима државне администрације ширећи се као канцер у све поре нашег друштва. Постоји нешто много горе од стања “бити ћаци”, то је тотални недостатак емпатије.
Некако смо преживели “Рибникар”, иако су усред школе страдала наша деца, домар и наставница која ће остати доживотни инвалид.
“Србија против насиља” се зауставила на коловозима, мостовима, колодворима и слепим улицама.
Пад надстрешнице нас је пробудио из дубоког сна и лажног уверења да још увек живимо у држави где се поштује статут, где влада ред и поредак и где ће полиција ипак одрадити свој посао.
Потом смо видели студенте који су кренули у марш за мир и емпатију, препешачивши читаву Србију уздуж и попреко. Постепено су упалили пламен поноса и достојанства да се још увек назовемо слободним грађанима.
Дошла је и дуго очекивана “Нова година” која ће коначно очистити све што је било ружно.
Пензионери, као и многи грађани који окрећу главу у страну, јер су неке несреће – туђе несреће, пожелели су једни другима да врлине поново превладају људима и друштвом, да се држава врати народу, па да сви будемо здрави, срећни и задовољни!
Нажалост, време не решава наше проблеме! Ако их сами не решимо, живот их неће решити уместо нас.
Инцидент на дочеку Српске нове године у Чачку показао је да у Србији ескалира гнев због корупције и неспособности државе да реши основне проблеме грађана. Градска влада, уместо да издвоји новац да град очисти од леда и снега, велику суму новца исплаћује фолк певачици “златног грла” за коцерт који нико не слуша!
Незадовољни грађани гађају “диву” грудвама и стављају јој до знања да није пожељна. У вези са тим догађајем, предеседника зову у сред ноћи и саопштавају му да је Србима доста игара и да траже очишћене улице, функционалне болнице, школу која образује будуће стручњаке и родољубе, а не незналице и подрепаше!
“Чачански фронт” је истакао да је јавни буџет новац свих грађана, да институције морају да раде у интересу јавности и да протест грађана није избор музичког укуса, већ бунт грађана против корупције.
Прошла је и Нова година, Чачак се умирио, али не задуго.
Kад нам нестручни кадар уђе у болнице и лечи нам децу, то више није за ћутање! Чачани су устали, не ћуте, сабирају се, вапе да их чујемо и подржимо!
У земљи где се певачицама даје 40.000 евра за коцерт и обезбеђење, које их довози и превози у свим правцима које пожеле, НЕМА МЕСТА ЗА МАЈKЕ! Нема места за жене које рађају децу, подижу будуће генерације, бдију над њима и васпитају их да постану добри, школовани и емпатични људи. Не, за њих нема места у санитетским колима!
Нема чак ни побуне свих мајки широм Србије које очекују да им деца буду оперисана и лечена у српским болницама. Нема протеста бака и дека који своје унуке и даље држе у крилу!
Чему се ми надамо?!
Наш проблем нису само “ћаци “!
Наш највећи проблем је недостатак емпатије!
У земљи где живе најлепше жене, где се рађа најмање деце и где се мајкама не дозвољава да своје рођено дете утеше и да их држе за рукицу док се боре за живот – у таквој земљи немамо чему да се надамо ако се сви одах не пробудимо! Сви у Чачак!
Покрет Сабор,
Медијски тим, Симонида Милетић
Место и датум:
Београд, 13. 2. 2026.
