Говорило се по неким медијима да смо зли Срби да заслужујемо лекцију у виду војне интервенције, да смо дивљаци и да вршимо терор над Албанцима на територији Србске покрајине Косова и Метохије. Неки од нас нису веровали да ће се то десити. Веровали смо да је то само пропаганда, било је ратова и притисака али да смо на територији Европе, земља смо несврстана, неутрална, ипак је 20. век, коме смо ишта зло учинили. А онда је СРЈ нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
У књизи “Модерно ратовање” Весли Кларк није крио да је планирање агресије НАТО против СРЈ “средином јуна 1998. увелико било у току”. Челници САД и ЕУ, паралелно, оптуживали су Србију за наводно етничко чишћење, ратне злочине и хуманитарну катастрофу.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана са образложењем да је циљ операције да се заустави „хуманитарна катастрофа на Косову“
Према саопштењу Генералштаба Војске Југославије, у првом налету 24. марта гађано је више од 20 објеката.
Први пројектили су пали у 19.53 часова на касарну Ратко Павловић –Ћићко и њен центар за везу, у Прокупљу, где је страдао војник Бобан Недељковић, прва жртва агресије а рањено је још пет војника.
Следили су удари на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу. Паралелно, гађани су предајници и системи везе на Јастрепцу и другде, као и Стражевица у Раковци.
Погођен је и Даниловград, где је погинуо војник Саша Стојић из Београда, као и аеродром Голубовци код Подгорице.
Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО убијен је 1.031 припадник Војске и полиције. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, 25 особа се води као нестало.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Зграда Телевизије Нови Сад разорена је 3. маја, на Међународни дан слободе медија.
Израз „колатерална штета“ који су користили представници НАТО-а често се чуо током тих 78 дана бомбардовања, док су гинули цивили. Албанци, Срби или неки други.
НАТО је 1. маја 1999. године бомбардовао мост у Лужану код Подујева преко кога је прелазио аутобус Ниш-експреса и усмртио 44 особе. Два дана касније мета је био аутобус „Ђаковица превоза“ код Савине Воде, на путу Пећ-Кула-Рожаје – погинуло је 20 особа, повређено њих 43.
Код села Кориша недалеко од Призрена 14. маја бомбардована је колона људи, погинулих је било 87, а 70 рањених. Затвор Дубрава у Истоку погођен је 21. маја, убијено је најмање 20 затвореника.
Воз на мосту преко Јужне Мораве погођен је у 11 сати и 39 минута, ракетама које су испаљене са НАТО авиона. На други дан Ускрса.. Никада није утврђен тачан број страдалих. Као подсеђање, на место злочина, остала је записана порука: “Не треба се бојати људи него нељудског у њима!” а на линку https://rt.rs/srbija-i-balkan/26835-grdelicka-klisura-godisnjica-voz-nato-bombardovanje/ се налази снимак оба поготка воза вођеним пројектилима.
На цивилно становништво Ниша бацане су забрањене касетне бомбе.
Три пројектила НАТО алијансе су погодила зграду амбасаде Народне Републике Кине на Новом Београду и тада је убијено троје кинеских држављана, новинара, док је око 20 људи рањено.
НАТО је изразио жаљење због инцидента уз образложење да је до напада дошло услед застарелих мапа, да је дошло до грешке у координатама.
Према речима светских експерата, у последњих 26 година од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом преминуло је више од 40.000 људи.
- јуна је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир и безбедност. По доласку мировних снага КФОР-а Косово и Метохију је напустило око 230.000 Срба и Рома.
„КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ“
Покрет Сабор,
Медијски тим, Снежана Аврамовић
Београд, 24.03.2026.
