Изградња новог система на темељима српске традиције и традиционалних вредности
Системи су се мењали кроз векове, нису ваљали јер су их креирали они који су владали светом са тежњом да га поробе. На нама је да правимо систем у складу са моралом и културом наших предака, што значи нов систем који се гради на темељима старе србске културе а у складу са новим технологијама и новим сазнањима. Градити кућу на темељима који су на погрешном месту или неадекватном терену јесте погрешна инвестиција. Треба да будемо поносни на Душанов законик (у складу са временом његовог настанка), а не да слепо пресликавамо уређења европских држава.
Не потцењујмо државотворност Срба (ма колико нас је мало остало) и не занемарујмо чињеницу да смо и овај постојећи систем градили покушавајући да се прилагодимо европским вредностима. Према томе, уздајмо се у своје традиционалне вредности, у своје људе, у свој задатак. Срби су народ коме је дата улога да чува, стражари, животом брани светло на овој планети (није створена као планета ратова већ као МирГрад). Бити Србин није политичко опредељење, није територијална припадност, то је порекло од Творца нам дато. Колико год то звучало претензиозно требамо бити свесни задатка и тако се понашати. Требамо дати пример осталима шта значи доследност, упорност, истрајност и памћење свега што је човечанство доживело.
Оставимо постојеће системе и светска друштвена уређења, зажмуримо, искључимо се на тренутак из свакодневног шума информација и замислимо свет у ком би смо заиста волели да живимо. Да имамо заједнице у којима ћемо бринути о свима и сви о нама. „Сви за једног, један за све“. Таква планета је створена и таква је улога човека на њој. Да сви живимо у слози и љубави јер свега имамо у изобиљу само је потребно да будемо мудри, да знамо како да користимо ресурсе. Дошло је време да Србија опет буде оаза нормалног живота на планети као што је некад Винча била.
Не градимо систем на темељима постојећих, градимо нов систем. Уградимо у њега сва искуства из историје коју памтимо не по датумима, бројевима и статистици већ по понашању људи на различитим позицијама и различитим ситуацијама.
Србска креативност, државотворност се огледа у стварању новог, не крпљењу и поправљању истрошених модела..
САБОР и саборност нису речи неког народа чије се државе темеље на тиранији, освајању територија, колонизацији, зеленашењу. Све ствари треба назвати њиховим правим именом.
„А ти Србијо куда си пошла за Европом?“ „Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш.“, Владика Николај Велимировић
Ове речи су подсетник ка ком правцу треба да се окренемо. Не смемо занемарити ни законе космичке равнотеже, карме или катарзе — како год да их назовемо, учинак и одговорност су исти.
На слици је ГУМНО или ГУВНО, за Србе најважније место после огњишта, где се окупљало о свецима и празницима, где се прослављало и оплакивало, одржавали се зборови и скупштине, доносиле важне одлуке, саборовало, са њега се кретало у битке.
Покрет Сабор, Медијски тим
