ДАНАС ЈЕ 40 ГОДИНА ОД ПОКУШАЈА КОЛЕКТИВНЕ СЕОБЕ СЕЛА БАТУСА!
Момчило Трајковић
НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕ 40 ГОДИНА, ВОЂЕ НАРОДА БИЛИ СУ СЕЉАК (ДЕДА БОЖА МАРКОВИЋ) И ТРАКТОРИСТА (ЂУРА ТАНАСКОВИЋ). ИНТЕЛЕКТУАЛНА ЕЛИТА, КАО И ДАНАС, БИЛА ЈЕ МАЊА ОД “МАКОВОГ ЗРНА”! НАЖАЛОСТ, И ДАНАС ЗБОГ УШТРОЈЕНЕ СРПСКЕ ЕЛИТЕ (НАЗОБАНЕ ПУНИМ ЈАСЛАМА ИЗ БЕОГРАДА), НАРОД ВОДИ ПОЛИТИЧКИ И ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ПОЛУСВЕТ!?
Драги пријатељи, није први пут да се наш народ нашао у сличној ситуацији данашњој. Наиме, јуче сам пренео догађај из Добротина који се десио 19. јуна 1999 године, након жестоког притиска албанских екстремиста на недужни српски народ. Тада је одговор био КОЛЕКТИВНА СЕОБА НАРОДА. Тада је заустављен покушај колективне сеобе. И добро је што се тако завршило.
Међутим, млађе генерације незнају да је покушај колективне сеобе ксовско-метохијских Срба био и на данашњи дан 1986 године, због невиђеног притиска да се народ исели.
На пут према централној Србији кренули су Срби из Батуса, Долца, Дрсника, Клине..., “цео народ”! Био је то “земљотрес” од кога су уздрхтали тадашње покрајинске вође, али и руководства Југославије и Србије. И тај покушај колективне сеобе је заустављен. То је било озбиљно упозорење отуђеном руководству да нешто озбиљно није у реду. И тада је српска-косовска елита ћутала и гледала своја посла, своје фотеље, своје плате, свој конфор… А народ у одбрану својих права повели су два обична човека, сељак осамдесетогодишњи чика Божа Марковић и Ђура тракториста!
А данас, сви су се сакрили и ћуте. Шта се то дешава са нашим народом данас!? Како је могуће да од наших дедова јунака, унуци у највећем посташе вазали (и Вучићу, али што је несрћа још већа, неки чак и Куртију)!?
Тај процес морамо зауставити, ако већ није касно!!! БИЋЕ ВРЛО ТЕШКО, ЈЕР НАЖАЛОСТ, НАЗОВИ, ПОЛИТИЧАРИ СУ СЕ ПРОДАЛИ (што Вучићу, што Куртију), А ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ ЗАЋУТАЛИ И ГЛЕДАЈУ СВОЈА ПОСЛА (вајни интелектуалци), НЕ ВИДЕ НИТИ СВОЈУ НИТИ НЕСРЕЋУ СВОГА НАРОДА.
НЕ ЗАГОВАРАМ КОЛЕКТИВНУ СЕОБУ, АЛИ ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ НЕШТО УРАДИ И ЗАУСТАВИ ОВА КАТАСТРОФА.
СРАМОТА ЗА ДАНАШЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ!!!!
ЕХ, ДА НАМ ЈЕ ЧИКА БОЖЕ И ЂУРЕ ТРАКТОРИСТЕ.
ШТА САМ ГОВОРИО НА СЕДНИЦИ ОПШТИНСКОГ КОМИТЕТА СК ПРИШТИНЕ 16 ЈУНА 1986 ГОДИНЕ...
КОСОВО – ПОСЛЕДИЦА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА
Момчило ТРАЈКОВИЋ
Мислио сам да шире говорим о проблему који је на дневном реду, али ћу неке ствари прескочити због времена и задржати се само на битним питањима. Питања је много, а одговора мало. Једнa од њих је изузетно важно – шта је то што храни континуитет деловања сепаратистичког покрета на Косову, и зашто она толико дуго траје?
Очигледно је да у Југославији још увек није озбиљно схваћен проблем Косова, односно није схваћена снага албанског национализма и сепаратизма. Или, некима, можда, одговара овакво стање? Није случајно што у партијским документима и свим нашим закључцима стоји да је Косово југословенски проблем. Али, многи, изгледа, сматрају да је оно то само зато што се налази у Југославији, па се и према њему понашају у зависности од територијалне удаљености.
Међутим, Косово је југословенски проблем, пре свега, зато што је управо на Косову најдрастичније и најбруталније нападнуто државно биће Југославије, њен државни суверенитет и територијални интегритет. Али, никако не смемо сметнути са ума да је Југославија створила проблем Косова. Заправо, хоћу да кажем да је Косово и последица нашег политичког система, односно неспровођења тог политичког система.
Време је показало да смо Уставом 1974. године, као и његовим неспровођењем, омогућили да у земљи егзистира осам држава, осам националних бирократија и тако створили простор бирократској контрареволуцији у Југославији. Бирократизовани односи у земљи највише су одговарали националним бирократијама, а на Косову показали су се у свој својој оштрини и у најдрастичнијем облику. Национална албанска бирократија у овако подељеној и Југославији видела је своју шансу и понашала се као да је Покрајина само због Албанаца, као да у њој не живе и други народи, односно, као да је држава.
Институционализовани национализам
Део интереса и циљева албанских сепаратиста поклапао се са интересима албанске бирократије, што су они вешто искористили за оквир њиховог деловања. Дакле, такви односи су највише одговарали албанским националистима, који су се инфилтрирали у све поре друштвеног и политичког живота, а институционализација бирократија, тачније националних бирократија у СФРЈ, директно је ишла на руку тим снагама. Због тога хоћу отворено да кажем да је данас на Косову албански национализам и сепаратизам институционализовани национализам.
Дакле, дозволили смо државу Косово као инструмент за остваривање циљева сепаратиста и омогућили смо великоалбанским националистима да остварују своју прву фазу и то усред Југославије. Који апсурд!? Уместо да Косово буде „инструмент“ за остваривање демократских односа, равноправних народа и народности, економског развоја у Покрајини, Србији и Југославији!
То говори да се извори албанског сепаратизма поред историјских корена налазе и у самом нашем систему, односно у његовом неспровођењу. И ту је одговор – зашто се он репродукује. И, уместо борбе за равноправност албански националисти мајоризацијом и перфидним притисцима отварају процес исељавању Срба и Црногораца са њихових вековних огњишта. Уместо, да се Косово бори за равноправност и јачање јединства у оквиру Србије, а онда и Југославије, Уставом из 1974. године, Косову је омогућен директан партнерски однос са својом Републиком и у оквиру СФРЈ. Процеси који се у последње време одвијају у нашој републици створили су услове за демократизацију друштва и обрачун са бирократским снагама које су толерисале такав однос у Србији онемогућавајући конституисање Србије на целој својој територији.
Садашње руководство Косова, уместо да схвати суштину проблема и ухвати се у коштац са узроцима сепаратизма и његовог континуитета, оно се бори за очување статуса кво стеченог, пре свега, дугогодишњим деловањем албанских националиста. Томе, без сумње, доприноси опортунистичко – каријеристичка варијанта српско-црногорских кадрова који одавно не уживају поверење код свог народа и директни су помагачи националистичкој албанској бирократији у одржавању постојећег стања, односно продужетка косовске драме. Тако је створена јака опортунистичко бирократска линија која је око себе окупила стерилне и стереотипне снаге, снаге које воде дневну политику, снаге које нису хтеле да виде даље, које су пале на позиције албанског сепаратизма. За те снаге албански национализам је у дубокој илегали. Оне теже да изједначе национализме, да их чак измисле и онда када их објективно нема…
Извор: друштвене мреже, ПОКРЕТ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ
