(први део можете прочитати овде)
II ДЕО
Основна тема овог писма/чланка/мини-анализе, јесте ’увођење санкција Русији-pro et contra’…
Сматрамо да је потребно апострофирати неколико ствари, а то је да Путин није Русија и да су у Русији урадили исте ствари које непоменик и његове улизице раде у Србији-еутаназија становништва и његова пасивизација до мере опште анестезираности. Такође, потребно је знати да су све приче ’западних елита’ о ратној опасности од Русије, потпуна бесмислица, јер овде се ради само о богаћењу и ништа више. Наиме, тзв. западне елите су израчунале и свесне су да су богатства Русије неисцрпна и ако се богаћење ’Руских елита’ настави овим темпом, врло брзо ће њихов утицај (западних елита) бити миноран, јер својим богатством неће моћи парирати богатству које ће имати ’Руска елита’…а то значи мењање односа снага у свету (финансијски, национални и сви други утицаји на остатак света), што они никако не смеју дозволити, па макар и по цену опште катаклизме.
Ово само по себи и не би био проблем да се та иста ’руска елита’ није формирала на исти начин као и наша ’елита’, односно безочном пљачком и отимачином од народа и сопствене државе (Русије), а сви ти отимачи изгубљеног ковчега су, погодите ко? Па, наследници бивших комунистичких разбојника и убица…(свака сличност између Русије и Србије је намерна…).
Елем, ако желимо отклон од комсомолаца, бољшевика, безбожника, бандита, разбојника и вишеструких злочинаца и убица, морамо направити отклон од тог система…међутим…мислите ли да ће у том случају домаћи потомци истих таквих разбојника и убица седети скрштених руку и мирно чекати да се деси ’васионска правда’ и отме им се отето?
Не заборавите речи великог Душка Радовића који је својевремено рекао да неће бити огорченијих бранилаца имовине од оних који су ту исту имовину отели од других…дакле, Србија се умирити не може…али се поставља питање колико је наша судбина суштински повезана са Русијом, односно са владајућом елитом тамо и како направити отклон од те и такве ’братске елите’.
Не заборавимо овде и Кинезе који су потпуно неприметно отели скоро целу источну Србију и још увек су доста испод радара, а притом су врло кооперативни са свим претходно наведеним службама, мада се стиче утисак да су ипак најближи са Русима. Шта ће се десити ако нови пакет санкција које су лансирали Американци почне директно на глобалном нивоу погађати земље BRICS-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), остаје да се види. CIA очекује да ће те нове санкције бити почетак раздора између наведених земаља, те да ће превасходно Индија и Кина престати куповати руску нафту. То би за Путина био ’кноцк доwн’ и можда почетак краја СВО (специјалне војне операције) у Украјини. Разговарајте ако имате прилику са нашим новим комшијама Рума и питајте их зашто су дошли у Београд и Србију. Одговори би вас могли изненадити и могли би срушити наше стереотипе које имамо о Русима као словенској браћи. Политика је уметност прагматизма и интереса, а Руси су то вековима радили да би сачували своју државу и своје интересе. Само смо ми политику водили углавном емоцијама уместо разумом и зато смо и прошли како смо прошли.
Дозволили смо опет комуњарама да нас преваре и гласали (и још увек гласамо) за лажне националне вође (Милошевић, Николић, Вучић) који су свесрдно уништавали Србију и српски народ, као наставак коминтерновске политике према Србима. Зар је могуће да се тек после 80 година овде помиње лустрација као неопходност било какве стварне политичке промене!
И, опет, да се вратимо на изворно питање: прихватити увођење санкција Русији или не, истовремено значи и улазак у отворен сукоб са истим таквима у сопственој држави и немојте се заваравати да то неће бити искра која ће распламсати братоубилачки рат у Србији… Могли сте газити, понижавати, претити, тући ову нашу децу и грађане колико год хоћете, али угрозити имовину опљачкану од тих истих грађана, само неколико деценија раније….е, то не може и браниће се то свим расположивим средствима, а тих је на претек, од политичке моћи и веза широм света, па до финансијске подршке, а богами и могуће војне интервенције, било изнутра или споља, небитно је…
Из истих разлога се сада и непоменик окреће, јер се нада да ће га амери спасити када бољшевици крену на њега, јер се тај тренутак неумитно приближава, пошто он није довољно паметан да другачије формулише то питање, а и преиграо се, па га сада нико више не доживљава као релевантног саговорника и постављен му је ултиматум, па више нема куд…а све ’излазне опције’ је узалудно протраћио на унутрашњу подршку тих истих који су га и довели на власт, па сад више ’нема кредита’ јер је купио ’пре-паид’ картицу, самоуверено и потцењивачки мислећи да му је то и више него довољно за ситуацију у земљи…није рачунао на младост и тврдоглаву упорност младих…упс, какав превид…
Тако да, што се тиче санкција Русији и става Покрета Сабор, није уопште у питању да ли ми као покрет требамо да се опредељујемо око уводјења санкција Русији, нама је важно да одржимо свој курс и јасно ставимо до знања да се не може подржавати пресвучени бољшевички режим на уштрб безбедности сопствених грађања и њиховог ’благостања’, већ јасно направити отклон од свих оних који не раде у интересу сопственог народа и то јасно нагласити. Зашто би се ми као народ жртвовали за некога ко је јавно окренуо главу када су нас бомбардовали 78 дана и није желео, а ни смео да нам пружи било какву помоћ и подршку, не само за време бомбардовања већ и пре, а богме и после тога.
Сума сумарум, ’у се и у своје кљусе’ се уздати, а санкције су Русима увели и Мађари, па су и даље добили дозволу од Трампа лично да могу користити исти тај руски гас. Зашто ми не бисмо пробали урадити нешто слично и испословати најбоље за себе, али је свима јасно да се то са овим креатурама на власти не може извести, зато ми требамо инсистирати најпре на решавању нашег унутрашњег проблема, па да се тек онда разматра та опција око санкција Русији.
Дакле, све такве тешке одлуке донети када се среди стање у држави и када се склоне ове наказе на власти, а тек потом решавати питање Русије. Кад нас већ сви са нечим условљавају, онда и ми да поставимо овај и овакав услов и да покажемо и зрелост и озбиљност код доношења оваквих и сличних одлука, јер држава није џак брашна да га ставиш на леђа и носиш где хоћеш и куд хоћеш.
Нећемо се изјашњавати експлицитно о овом питању, јер ни немамо ту могућност, а и не располажемо са потпуним информацијама, већ читав процес желимо представити као изузетно комплексан и изјаснити се тек након дубоке анализом, јер није ово квиз, па да се даје одговор у захтеваном временском року. Ово је можда и животно питање једног народа, те се захтева потпун приступ свим потребним и релевантним информацијама и чињеницама, као и дубока и свеобухватна анализа пре било каквог одговора.
Дакле, потребно је урадити онако како то раде озбиљни и одговорни људи који знају свој циљ и знају како да га остваре.
