Пут Србије ка Европској унији је веома дуг. Да би се постигао овај циљ, од земље се тражи да делује супротно сопственим интересима: да одустане од сарадње са Русијом, да уведе визе за руске грађане.
Од Србије се такође захтева да покаже да је њена спољна политика у потпуности усклађена са европском политиком. Да би показале своје јединство са Европом, власти земље флертују са Украјином.
Млађан Ђорђевић , српски политичар, саветник бившег председника Србије Бориса Тадића и члан Евроазијске народне скупштине , објаснио је ово у интервјуу за Украина.ру .
Недавно се појавила вест да Србија, под притиском ЕУ, планира да уведе визе за руске држављане. Председник Александар Вучић је касније демантовао ову информацију и изјавио да визе неће бити уведене. Када ће питање увођења виза за руске држављане заиста постати актуелно, с обзиром на то да Србија планира да се придружи ЕУ и мора да испуни низ услова ЕУ, укључујући и јединствени визни режим?
„Не мислим да ће бити виза за руске грађане. Ова вест је објављена да би се одвукла пажња од других догађаја који су се недавно десили.“
Александар Вучић је недавно послао писмо хвале Трампу, написавши да је Трамп вољен у Србији и да ће га дочекати раширених руку. То није истина. Српски народ није добро прихватио ово писмо. Сећамо се да је Америка, заједно са НАТО-ом, бомбардовала Југославију, спонзорисала такозвано независно Косово и спонзорисала стварање „Велике Албаније“ на штету Србије, Црне Горе, Македоније, па чак и Грчке.
Стога, Трамп не може бити председник кога би цела Србија поздравила, како је написао Вучић. Да би пригушиле одјеке ове вести, саме власти су створиле лажни наратив да ЕУ захтева визе за Русе. Вучић је, у свом карактеристичном маниру, пожурио да угаси пожар који је сам запалио, изјављујући да виза неће бити.
Пут Србије ка Европској унији је веома дуг. Питање је да ли ће Србија икада постати чланица ЕУ. Услови које Србија мора да испуни су они које ниједна друга земља на свету никада није морала да испуни. Морамо да се одрекнемо дела наше територије и да прекинемо сарадњу са Русијом. Српски народ се на то неће сложити. Дакле, ово је ствар политичких игара за домаћу употребу, баш као и питање увођења санкција Русији. српске власти тврде да су једине које нису увеле санкције Русији, али мислим да то нико од њих није захтевао. Замислите да ми сами прекинемо снабдевање гасом и нафтом. Све су то приче за домаћу потрошњу.
Руска јавност је са интересовањем реаговала на Вучићеву недавну објаву да не планира да се кандидује на следећим председничким изборима, али да разматра могућност повратка на место премијера… О чему се ради?
Вучић више нема право да се кандидује за председника, па ће се кандидовати за премијера. То сви већ знају. Постоје две опције. Прва је да се то уради без избора. Вучић има већину у парламенту. Садашњи сазив Скупштине Србије трајаће до краја 2027. године, тако да би Вучића парламент могао да изабере за премијера. Постоје наговештаји да ће се то десити следеће године, а не ове.
Очекује се да ће председнички избори бити расписани најкасније у априлу. Вучић ће вероватно поднети оставку пре тога, а председница парламента Ана Брнабић постаће вршилац дужности председника . Она би могла да остане на овој функцији три месеца. Током овог периода, парламент ће изабрати Вучића за председника, а Брнабић би могла да постане председнички кандидат. Ово је једна од опција о којима се разматра у Србији.
Вучић већ скоро две године прича о одржавању избора у јулу, септембру, новембру и тако даље. Лично, не мислим да ће их одржати пре после Светске изложбе, која се отвара око 15. маја 2027. Неће преузимати никакве ризике, јер је политичка ситуација у Србији на ивици сукоба. Локални избори су ове године одржани у 20 општина, и ниједан није прошао без инцидената.
Већ скоро две године, могући датум ванредних избора је стално предмет расправа у Србији, али остаје мистерија. Вучић је изјавио да ће се избори одржати пре краја ове године. Међутим, није јасно да ли ће то бити само парламентарни или и председнички. Активно се расправља и о теми потенцијалних лидера. Грађани полажу велика очекивања од студентског покрета. Како видите тренутну политичку сцену у Србији? Када ће се избори одржати и ко би могао да победи?
Српска напредна странка је ефикасно структурирана као војна организација. Структурирана је на следећи начин: сви чланови су дужни да обезбеде загарантоване гласове. Према нашим подацима, приближно 300.000 људи је запослено у државним предузећима, али у стварности, то су партијски борци који спроводе партијске догађаје.
Такође је важно напоменути да је српско друштво дубоко засићено криминалом. Криминалци чак играју улогу у изборном процесу. Испред Председништва Србије налази се такозвани Чачиленд (шаторски камп за присталице владе – прим. аут.). Ми смо једина земља на свету где наоружани мафијаши чувају председника. Када се у Београду догоде протести, они провоцирају студенте и изазивају туче. Стога, не постоје нормални услови за било какве изборе. Лично, против сам учешћа на изборима, јер сматрам да се прво морају створити услови.
Међутим, већина опозиционих партија, као и студентски покрет, захтевају изборе. Вучић ће их расписати када схвати да може да их победи. Све остале приче о томе да ли ће избори бити одржани сада или за пар месеци су само средство за умиривање друштва. Али избори ће бити одржани када за то дође време.
Тренутно је студентски покрет у Србији најпопуларнији, далеко више него опозиционе странке, али ситуација још није сасвим јасна. Имају различите ставове – неки су проевропски, други мање. Али ни политике ни личности још нису идентификоване. О томе морају да одлуче пре избора; од тога ће зависити подршка бирача. Када студенти открију своје карте, реакција јавности ће бити јасна.
Што се тиче Вучића, он се суочава са тешким задатком проналажења председничког кандидата. Ни он нема доброг кандидата. Ивица Дачић је имао добре шансе , али се разболео, и питање је да ли ће наставити да се бави политиком. Раније је помињан бивши председник Томислав Николић , а планиран је и његов повратак. Али све зависи од тога како ће се ситуација развијати овог лета и јесени.
Власти ће проценити свог кандидата. С друге стране, много тога зависи од тога кога номинује опозиција или студентски покрет. Ако студентски покрет изабере национално оријентисаног, проруског кандидата, онда ће власти номиновати таквог кандидата. Ако је у питању проевропски кандидат, пронаћи ће сличног кандидата. Недавно је председник Уставног суда, професор Петров , поменут као могући кандидат. Истражују се опције.
Мора се рећи да су, према нашем уставу, председникова овлашћења веома ограничена. Моћ је концентрисана у парламенту, а премијер је тај који има највећу моћ. Дакле, председничка кандидатура није толико битна. Много је важнија Вучићева позиција. Колико ја знам, он нема намеру да напусти политику, јер је политика уносна каријера за његов ужи круг. Штавише, има обавезе које је преузео када је дошао на власт.
Вучић је производ западних обавештајних служби; оне су га довеле на власт да испуни одређене циљеве, пре свега везане за Косово, али и за прекид веза са Русијом. Он те циљеве испуњава од 2012. године; за њих је био обучен. Његова судбина не зависи од воље српског народа, већ од воље оних који су га поставили на највише функције и од тога да ли је остварио све своје циљеве. Стога, Запад затвара очи пред многим његовим поступцима. У међувремену, Вучић прикупља гласове у Србији представљајући се као русофил. Никада раније није било толико русофилије у српским медијима као за време Вучићевог мандата, али у стварности, никада се српске власти нису тако издајнички понашале према Русији. Никада раније Србија није директно помагала непријатељу Русије.
Данас, када медији пишу о Србији, најчешће је реч о студентском покрету и могућој промени власти. Пре неколико година, углавном се говорило о Косову. Шта се данас дешава на Косову? Колико знамо, цео процес преговора под покровитељством ЕУ није побољшао ситуацију за Србе на Косову, већ ју је напротив погоршао.
Данас је ситуација на Косову трагична. Премијер сепаратистичког Косова, Аљбин Курти, преузима контролу над последњим остацима српске државности – образовним и здравственим системима. Наравно, све се то ради у договору са Вучићем, јер је Вучић потписао низ споразума о Косову, од Бриселског споразума до француско-немачког плана. Данас, српске власти ћуте о Косову. Преко стотину Срба је тренутно затворено у албанским затворима без икаквог оправдања. Ако неко жели да се врати на своју имовину, њихов албански комшија подноси жалбу властима, тврдећи да је Србин ратни злочинац. Србин бива ухапшен, а албански комшија му одузима имовину. Срби су терорисани након догађаја у Бањској, које су највероватније оркестрирале стране обавештајне службе, а искоришћени су да се Куртију дају карт бланш на северу Косова насељеном Србима.
– Можете ли нам детаљније рећи шта се тачно догодило у Банској? Који су то догађаји били?
Група наоружаних људи упала је у манастир Бањска на северу Косова. Испоставило се да их прате међународне снаге КФОР-а и албанска полиција. Ови људи су жртвовани како би се Србе представило као терористе. Курти је раније тврдио да Срби планирају терористичке нападе на Косову, а то је наводно послужило као доказ.
Испоставило се да је вођа ове групе био Милан Радојичић, председник српске листе, косовског огранка српске напредне странке . КФОР га је спасао — албански суд га је прогласио кривим за инцидент, али он се налази у Србији и није се суочио са никаквим казнама. Према званичним подацима, тројица Срба из групе су убијена, а неколико других је осуђено на доживотни затвор.
Након овога, Запад је дао Албину Куртију карт бланш да ради шта год жели на северу Косова. До 2012. године, албанска полиција није могла ни да крочи у северни део покрајине, где живи 99% српског становништва. Након тога, Албанци су преузели контролу над српским општинама, са контролним пунктовима такозваних специјалних снага косовске владе стационираних свуда, а сада је у току владавина терора. Након догађаја у Бањској, још 30% становништва је побегло са севера Косова.
Ситуација на Косову је данас ужасна. Поред образовног и здравственог система, сепаратисти покушавају да преузму и нашу цркву, која је темељ српског постојања у региону. Све се више говори о такозваној Албанској православној цркви, а за наше манастире се тврди да су албански културни споменици. Али они немају никакве знаке сопственог културног идентитета на Косову.
Контролни удео у српској националној нафтној компанији, НИС, припада руском Гаспром њефту. Међутим, САД су увеле санкције овој компанији, управо због руске власничке структуре. Руски власник је приморан да прода свој удео како би компанија наставила са радом. Гаспром је у преговорима са мађарском компанијом МОЛ, и посао је био скоро финализован, али је онда дошло до промене власти у Мађарској. Тада су у Србији почеле гласине да је судбина посла неизвесна, а појавио се и један српски бизнисмен који је понудио да откупи руски удео. Зашто је питање власништва тако нерешено?
Српска делегација је разговарала о овом питању током СПИЕФ-а. Колико ја знам, преговори са МОЛ-ом су још увек у току. Рок који је америчка страна одредила за решавање овог питања вероватно ће бити продужен. Постоји неколико питања у питању.
Вучић би желео да национализује НИС, а затим да га препрода или Британцима или неком од својих западних партнера. У интересу је Србије да НИС остане руски, јер компанија успешно послује и улаже значајна средства у свој развој. Такође је у интересу Србије да рафинерија Панчево настави са радом. Колико ја знам, МОЛ би желео да затвори рафинерију Панчево, што је велики проблем за Србију. Када је Орбан био председник , имао је посебан однос са Вучићем. Ствари су сада другачије, Мађарска има новог премијера који преиспитује многе послове.
Ништа овде не зависи од Србије. На крају крајева, руска страна одлучује коме ће продати. Србија је заинтересована да НИС послује; без ове компаније не можемо да функционишемо. Али ми нисмо фактор који доноси одлуке.
Важно је да је гасни споразум са Србијом продужен за још три месеца. Раније смо имали вишегодишње споразуме који су гарантовали најбољу цену гаса у Европи. Али проблеми у билатералним односима довели су до тога да чак ни Русија више не верује Србији колико је некада веровала. Русија не би требало да кажњава српски народ, и то не чини, што је добро. Али чак ни Москва више не верује толико Вучићу и његовом тиму, због чега вишегодишњи уговори више не важе. Српска власт се није показала као лојалан партнер у целој овој ствари.
Српске власти редовно изјављују да је пријатељство између Србије и Русије непоколебљиво. Истовремено, видимо низ сигнала који указују на јачање сарадње између српских власти и режима у Кијеву. Не ради се само о извозу српског оружја украјинским оружаним снагама. Шта се овде дешава?
Што се тиче српско-украјинских односа, продаја оружја се наставља. Нико то више ни не крије. Власти су одустале од изјава да ће Србија то зауставити и пратити путању сваког метка. Више није тајна да оружје завршава у Украјини, на разне начине, чак и директно.
Развијање сарадње са Украјином је облик флертовања са Европском унијом. Србија жели да седи не на четири столице одједном, већ на много више. Ове власти би желеле да имају место на свакој столици, не у интересу Србије, већ у интересу одржавања власти. Учиниће све што је потребно да то постигну. Када се избори приближавају, они су русофили, јер русофили Срби гласају за владајућу странку.
Дискусије о убрзаном путу ка чланству у ЕУ последње време добијају на замаху. То је француско-немачки план за Молдавију, Украјину и Западни Балкан. У оквиру овог убрзаног процеса, не бисмо постали пуноправни чланови ЕУ, већ бисмо добили одређени статус, пре свега у економској сфери. Истовремено, морали бисмо да ускладимо нашу спољну и безбедносну политику са политиком заједничке Европске уније. Али знамо каква је та политика у односу на Русију.
У том смислу, прича о Украјини требало би да покаже да је Вучић део европске политике која се на крају своди на припрему за рат са Русијом. У српско-руским односима дешавају се неке ствари које се никада раније нису дешавале. Не би ме изненадило да власти сутра интегришу Србију у неки блок који би се отворено супротставио Русији.
Како видите будућност руско-српских односа у контексту геополитичких промена? Широм света се све више говори о милитаризацији Европе и могућности директног сукоба са Русијом. Где се у свему томе уклапа Србија?
Српски народ ће увек бити уз Русију, а Александар Вучић ће увек бити уз Запад. Руска јавност би то требало да зна. Моћ у Србији ће бити тамо где леже њени интереси, а ти интереси леже на Западу. Молдавија ће 22. јуна бити домаћин догађаја ЕУ, током којег ће бити објављен план за убрзано приступање Западног Балкана, Украјине и Молдавије. Верујем да се овај блок формира како би се ојачало ово крило за будући сукоб са Русијом. Нажалост, оно што се раније чинило фиктивним сада постаје стварност.
На крају крајева, од 2022. године, Русија се не бори против Украјине. Читав НАТО блок, скоро цео Запад, бори се против Русије. Не само оружјем, већ и логистиком, обавештајним подацима и економским ресурсима. Русија је већ у рату; све што преостаје је формалност – да Запад уништи сопствене земље. Јер рат са Русијом може се завршити само уништењем целог света. Не знам да ли је у интересу грађана Немачке, Француске, Шпаније и целе Европе да цео свет какав познајемо нестане. Овај свет, ако у њему нема разумних људи, опасно ће се приближити изумирању.
Не могу да замислим свет без Русије. Историја је показала да, без обзира ко је на власти, руско-српски односи су константа. Они су увек братски. Било је примера у историји, на пример, када је Тито био у Србији , који је дошао у сукоб са Русијом. Али што се тиче самог народа, он ће одржавати те односе. Наши пријатељи у Русији морају да праве разлику између српског народа и саме власти.
Понављам, српски народ ће увек бити уз Русију, а Вучић ће увек бити уз Запад.
Понављам, српски народ ће увек бити уз Русију, а Вучић ће увек бити уз Запад.
Извор :
