САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ПРИТИСАКА ИЗДАВАЧКИХ КУЋА У ПОСТУПКУ ИЗБОРА УЏБЕНИКА
Док се у јавности говори о транспарентности избора уџбеника, у пракси се наставницима намећу обавезе и одговорности које прикривају систем у којем профит издавачких кућа има предност над интересима ученика, родитеља и самог образовања.
Наиме, приближава се период избора уџбеника по школама – време када издавачке куће започињу своју трку за што већу продају својих баснословно скупих уџбеника. То је уједно и време када се припрема зарада која ће им бити исплаћена већ у септембру из џепова осиромашених српских родитеља.
Већ смо указивали на чињеницу да се из родитељских џепова сваке године излије више од сто милиона евра, и то углавном у иностранство, јер чак око 90% издавачких кућа које послују на тржишту уџбеника у Србији има седиште ван наше земље.
Истовремено, у пракси постоји велики број примера како издавачке куће „подилазе“ појединцима у образовном систему који имају утицај на избор уџбеника, како би управо њихови комплети били одабрани у школама. Другим речима, корупција на овом пољу постала је широко распрострањена и готово општепозната појава.
Међутим, уместо да се таква пракса сузбије, у Србији се често покушава створити привид законитости. Тако је и у области избора уџбеника створена законска и подзаконска регулатива која формално делује транспарентно, али у суштини служи да прикрије суштински проблем.
Ових дана просветни радници су преплављени десетинама мејлова и захтева руководстава школа да разматрају понуде свих издавачких кућа, да процењују сваки уџбенички комплет, да у оквиру разредних и стручних већа донесу одлуку о избору уџбеника, као и да дају писмено стручно образложење зашто су се определили управо за одређеног издавача.
Као да то није довољно, сада се од наставника захтева и да потпишу Изјаву о непостојању сукоба интереса, која гласи:
„У складу са чланом 34а став 6 Закона о уџбеницима („Сл. гласник РС“, бр. 27/2018, 92/2023 и 109/2025), потписивањем овог обрасца, под пуном кривичном и материјалном одговорношћу, гарантујем да је поступак избора био усаглашен са законским начелима, да лично нисам у сукобу интереса нити под утицајем било ког привредног субјекта и да нису примењени било какви дискриминаторни услови.“
Пре свега, треба јасно рећи да овај огроман обим посла, који издавачке куће у сарадњи са руководствима школа – а уз прећутни благослов Министарства просвете – намећу просветним радницима, не спада у њихове редовне и плаћене радне обавезе. Поставља се оправдано питање: да ли неко заиста очекује да наставници, поред већ огромне администрације која им је наметнута, троше своје време на послове оних који су те уџбенике већ одобрили и за то сигурно били добро плаћени?
А чему служи сама изјава? Њена суштина није у транспарентности, већ у притиску на наставнике. Она представља механизам којим се издавачке куће и други актери у овом систему унапред ограђују од сопствене одговорности за коруптивне праксе које годинама прате тржиште уџбеника. Тако се сва одговорност за избор, а посредно и за високу цену уџбеника које родитељи морају да плате, пребацује управо на просветне раднике – исте оне на које се врши притисак да учествују у овом процесу.
На пољу уџбеника створено је хаотично и неуређено стање какво не постоји у већини држава, са једним очигледним резултатом: да родитељи сваке године издвоје више од сто милиона евра како би своју децу послали у школу 1. септембра. При томе се упорно занемарује члан 71 Устава Републике Србије, који јасно прописује да је основно образовање бесплатно.
Представници Одбора за образовање Покрета Сабор позивају просветне раднике да не прихватају наметнуте обавезе бесмисленог бирања уџбеника и потписивања изјава којима се одговорност пребацује на њих. Уместо тога, наставници треба да омогуће ученицима да користе уџбенике које су наследили или позајмили од претходних генерација.
Такође, у савременом дигиталном окружењу, које је већ постало саставни део наставног процеса, постоји велики број квалитетних наставних материјала који се могу користити у раду, а које многи учитељи и наставници већ успешно примењују.
Сматрамо да просветни радници не треба да учествују у систему у којем је профит издавачких кућа стављен испред интереса ученика и родитеља. Уместо тога, неопходно је захтевати од Министарства просвете да преузме пуну одговорност и омогући увођење националног издавача уџбеника, који ће припремати и штампати квалитетне уџбенике, а које држава треба бесплатно да обезбеди свим ученицима основних школа у Србији.
Покрет Сабор.
Медијски тим, Катарина Чарапић
Београд, 12. 3. 2026.
